Robotika je nauka koja se bavi konstruisanjem, proizvodnjom i primenom robota. Obuhvata oblasti mehanike, elektronike i informatike.
POJAM I VRSTE ROBOTA
Pojam robot preuzet je iz romana R.U.R. češkog pisca Karela Čapeka. Leonardo da Vinči je analizirajući čovekovu anatomsku građu došao na ideju da stvori robota koji bi verno oponašao ljudske pokrete.
Za izradu modela, upotrebio je kanap i drvene točkiće vezane za rame, lakat i zglob šake u cilju zamene za nervna vlakna i mišiće. Promenu položaja udova izazivao je zatezanjem ili otpuštanjem kanapa. Svojim robotom Leonardo je imao cilj da priredi iznenađenje i izazove divljenje na dvorskim svečanostima. Njegov robot mogao je i da podigne ruku u znak pozdrava suverenu.
Naporan rad, sa čestim ponavljanjem istih pokreta ruku, motivisao je čoveka da razmišlja o mašini koja će ga odmeniti u toj vrsti posla. Takvu mašinu nazvao je robotska ruka. Uprošćen model robotske ruke prikazan je na slici ispod. Dovođenje ruke u odgovarajući položaj, otvaranje i zatvaranje šake rešeno je na sličan način kao i kod prethodnog modela.
U industriji, roboti se koriste za različite poslove. Mogu se videti kako opslužuju mašine, izvode nizove operacija u serijskoj proizvodnji, spajaju delove, učestvuju u procesu bojenja… Od posebnog je značaja njihova primena za rad u uslovima opasnim po čoveka, kao što je rad sa radioaktivnim materijama.
Roboti su svoju primenu našli u naučnoistraživačkom radu, medicini, poljoprivredi, domaćinstvu i u drugim oblastima ljudskog rada i života.
Napredak nauke doneo je složene konstrukcije i izrade robotskih ruku (manipulatora) za opsluživanje mašina.
U cilju prikupljanja meteoroloških podataka, osmatranja terena, praćenja saobraćaja – konstruisana je i izrađena bespilotna letelica. U letelici, pod nazivom Džinovska sonda, ugrađen je sistem za globalno pozicioniranje (GPS), koji omogućava letelici da precizno leti.
Roboti su našli veliku primenu u kosmičkim istraživanjima. Spustili su se na morsko i okeansko dno. Istražuju mogućnosti za ribolov u nepreglednim prostranstvima, kao i potencijale rudnih nalazišta koji se kriju ispod morskog dna.
Stvarajući nova sredstva, čovek je imitirao prirodu pa i samog sebe. Pokušavao je da napravi robota koji će ga prvo odmeniti u fizičkim poslovima, a zatim i u intelektualnom radu.
Kosilica za košenje trave bez pomoći čoveka za pokretanje koristi elektromotore koji se napajaju iz akumulatora. Po obimu travnjaka ukopana je žica preko koje se utiče na kretanje kosilice.
Robot ER2 konstruisan je da pomaže u kući. Nije dizajniran da liči na čoveka, ali je programiran za komunikaciju sa njim. Koristi se za obezbeđenje objekta, učenje dece, prenošenje stvari. Robot ovo postiže zahvaljujući robotskoj ruci i sistemu prepoznavanja prepreka na putu.
ASIMO je robot takođe konstruisan za pomoć u kući, ali čovekolikog izgleda. Ima mogućnost hodanja, što je bio poseban izazov za konstruktore. Najviše se koristi za pomoć starim licima, posluživanje, učenje sa decom…
Robot manekenka pripada novijoj generaciji robota. Osim kretanja koje je usavršeno u odnosu na prethodne modele, ovaj robot se izgledom najviše približio čoveku. Presvučen je veštačkom kožom, ugrađena mu je kosa i izvedena mimika lica – može da se smeši, pokazuje kada je tužan.
Psić AIBO konstruisan je da spava, njuška, istražuje, igra se, reaguje na glas kada čuje svoje ime, kao i pravi psić.
